Аутор стоји иза ХБО-ове контроверзне адаптације 'Жене путника кроз време'

Критичари и публика једнако изгледати непријатно са адаптацијом бестселера Одри Нифенегер из 2003. Стивена Мофата Тхе Тиме Травелер'с Вифе након што је прва од шест епизода изашла у недељу на ХБО Мак. Иако постоји уобичајена забринутост око глумачког кадра, заплета и креативних избора који прате адаптацију било ког популарног дела, већина забринутости је усредсређена на карактеристику наратива где насловни путник кроз време Хенри (које глуми Тео Џејмс) плаћа често, невољно посете својој данашњој жени Клер (Роуз Лесли) у прошлости, када је била дете и адолесцент (Еверли Мекдонел и Кејтлин Шори). Ови контакти обликују њихов каснији однос одраслих на начине који подсећају на термин који је у средишту наше тренутне моралне панике, дотеривање.

Нифенегер, који не контролише медијска права на књигу и који је само тангенцијално укључен у тренутну адаптацију, каже да нелагодност која произилази из тог сценарија није недостатак укуса Мофата (који је већ одговорио за критичаре); изазивање публике моралном двосмисленошћу ситуације увек је био део њене стваралачке намере.

„Није предвиђено да се приказује као модел“

„Мислим да се нисам сусрео са речју неговање 1997. [када сам први пут писао роман], али сам био упознат са концептом. Очигледно је неприкладно да се одрасли мушкарци друже са девојчицама без надзора“, рекла је она. „Зато је то у књизи. То је чудно. То је начин на који их путовање кроз време зеза. Није предвиђено да се приказује као модел. Хенри зна да је то лоша, лоша идеја и даје све од себе да буде родитељ, јер је антитеза некога ко покушава да дотера дете. У књизи је јасно да га ово узнемирује.”

Део проблема са пријемом емисије, сматра она, може бити резултат неусклађених очекивања. Мада Тхе Тиме Травелер'с Вифе продат у више од 8 милиона примерака широм света, а претходно је адаптиран у играни филм из 2009. са Ериком Баном и Рејчел Мекадамс у главним улогама, никада није био замишљен као жанровски роман са једноставним сукобима и решењима који прија публици.

„Има људи који кажу да то није довољно научна фантастика, и људи који кажу 'ово није романса!' а ја као, 'да, то је књига.' Нисам желео да то везујем за било шта тако конкретно.”

Књижевни роман маскиран у жанровски бестселер

Ниффенеггер, који је такође искусан визуелни уметник, написао је Тхе Тиме Травелер'с Вифе између 1997. и 2002. године, када је била у касним 30-им, као експеримент. „То је био први роман који сам икада написала“, рекла је. „Мислио сам да би било занимљиво покушати да испричам причу само речима, без ослањања на слике. Прихватио га је мали независни издавач, МацАдам/Цаге, и био бих срећан да продам неколико хиљада примерака.

Књига је, као и Нифенегерова визуелна естетика, вишеслојна, готичка, самосвесна и тешка за раздвајање. Има аспекте научне фантастике у коришћењу путовања кроз време, као и лепо реализовану и трагичну романсу у свом срцу. Жена Путника кроз време изванредан комерцијални успех уклонио је овај контекст и сложеност. Људи реагују на то кроз сочиво некомпликованих жанровских очекивања, а не као проблематично, уметничко књижевно дело из независне штампе са Западне обале које је спремно да дозволи читаоцима да се позабаве сопственим „фактором болести“ када процењују компликован однос Хенрија и Клер.

Када га адаптира неко попут Стивена Мофата, најпознатији публици као водитељ серије научнофантастичних серија за све узрасте Доцтор Вхо од 2007-2017 и ББЦ-јева модерна верзија Шерлок Холмс, и поприма површинске квалитете научно-фантастичне романтичне комедије, делови које је аутор намерно укључио да би узнемирио читаоце упадају у посебно нескладну ноту.

Тхе Тиме Травелер'с Вифе је такође, иронично, производ свог времена. Зачињена је детаљима из Ниффенеггерових младих одраслих година на чикашкој умјетничкој и музичкој сцени 80-их, и прожета искуствима људи који су одрасли 70-их, дајући му специфичну привлачност за читаоце ГенКс-а који су накратко били у успону као тренд- чинећи демографију у касним 90-им - почетком 2000-их.

Нифенегер верује да промене у генерацијским искуствима и ставовима између те ере и сада могу такође подстаћи негативне реакције. „Људи су ових дана веома фокусирани на злостављање деце; оно што се 1980-их сматрало неважним, сада се сматра занемаривањем. У роману, Клер је рођена 1972. Стивен [Мофат] је целу временску линију померио за 20 година унапред. Дете из раних 2000-их било би више присмотрено."

„Изгледа да људи желе да скачу горе-доле на ову верзију са штипаљкама“

Нифенегер верује да неусклађена очекивања и осетљивост могу бити разлог зашто је толики део реакције обојен нотама огорчења. „Ранијих дана добила сам много повратних информација од феминисткиња које су се противиле да титула дефинише Клер у вези са њеним мужем Хенријем“, рекла је она. „Сада, то је ово. Чини се да људи желе да скачу горе-доле на ову нову верзију са копчама. Само бих приметио да компликовани и неуредни животи ликова не морају нужно бити подржани од стране аутора.”

Нифенегер приписује заслуге писцу/редитељу Мофату да је ухватила дух своје књиге упркос томе што је узела неколико слободе у адаптацији. Рекла је да су били у контакту годинама, након што је неко указао да је епизода коју је написао Моффат Доцтор Вхо под називом „Девојка у огњишту” свирао као омаж Жена путника кроз време. Нифенегер је узвратила ускршњим јајетом у свом другом роману, Њена страшна симетрија.

„Никада не можете тачно реплицирати књигу“, рекла је. „Не можете то само удахнути на екран. Али осећам да су заиста дали све од себе. То је нервозно, чудно, али они су дали све од себе да то буде сјајно.”

Дуго очекивани наставак је у припреми

Без обзира на креативно и комерцијално богатство тренутне ХБО серије, Ниффенеггер каже да љубитељи оригиналне књиге и ликова могу да се радују дуго очекиваном наставку, Други муж, фокусиран на Хенријеву и Клерову ћерку Албу и смештен у периоде од 1960-их до друге половине 21.^st века. „Завршила сам рукопис и мој агент и ја га уређујемо“, рекла је. У међувремену је укључена у рестаурацију Харлеи Цларке Мансион у Еванстону, Илиноис као а нови центар за кладионицу, уметност и књижевност.