Режисер „Лове Лифе“ Који Фукада говори о јапанској филмској индустрији и породичним причама

Нежно обрађен портрет породице, љубави и усамљености, Волим живот дебитовао у главној конкуренцији Венецијанског филмског фестивала 5. септембра. Можда најпознатији по Хармониум (2016) који је освојио награду жирија у програму Ун Цертаин Регард Филмског фестивала у Кану, редитељ Који Фукада снимио је 12 дугометражних филмова и Волим живот биће му први на главном такмичењу у Венецији. У филму играју Фумино Кимура, Кенто Нагајама и Атом Сунада.

Инспирисан песмом Акика Јаноа из 1991. коју је слушао у својим двадесетим годинама, Фукада је желео да неке од тема песме преточи у филм. „Желео сам да представим ову песму“, каже Фукада. "Прошло је много времена, али чекао сам прави тренутак."

Волим живот прича причу о Таеко, њеном мужу Јиру и малом сину Кеити. Међутим, трагична несрећа изненада враћа Кеитиног давно изгубљеног оца, Парк Шинђија, у њен живот. Шинђи је глуви корејски држављанин који живи у Јапану и комуницира са Таеко користећи јапански знаковни језик. Филм улази у друштво других недавних радова јапанских филмских стваралаца — попут Хироказуа Коре-еде Брокер Схоплифтерс, као и Кеија Ишикаве Човек (такође у Венецији) — који су покушали да поткопају традиционалне представе о породици. „То је повратна информација о томе шта је породица, која ових дана није традиционална породица на коју мислите“, каже Фукада. "Породица је мало компликованија."

Атом Сунада игра улогу Таекиног бившег мужа, Парк Шинђија, „Када сам чуо за причу на почетку, био сам збуњен јер обично радим комедије,“ Сунада дели своја размишљања када му је први пут понуђена улога у Волим живот. Иако је у почетку оклевао да прикаже корејског лика, разговори са Фукадом су га обликовали у једног који је био пола Корејац и пола Јапанац. „Било би ми лакше да протумачим [дворасно] националност“, каже Парк. „Знаковни језик у Кореји је другачији и тежак, али ја имам пријатеље Корејце и разговарамо на знаковном језику. Такође сам био у Кореји и тамо сам разговарао на конференцији, тако да сам могао да урадим ову улогу.

У неколико разговора на знаковном језику између Таекоа и Схињија, Волим живот не нуди никакав превод или титлове за гледаоце. Ово ставља публику која чује на место Јироа. „Када причају знаковним језиком, Ћиро не разуме, одакле долази његова љубомора“, објашњава Фукада. „Људи који су у већини постају мањина. Желео сам да изразим ово преобраћење.”

Фукада је поносна на то Волим живот стигао до главне конкуренције Венецијанског филмског фестивала. „Веома је важно моћи да дођете на фестивал и да правилно представите филм“, каже Фукада. „Азијски филмови се не представљају често у западним земљама, тако да ми је веома важно да је филм изабран и представљен овде.“

„Видела сам црвени тепих на телевизији, али никада нисам мислила да ћу моћи да ходам по њему“, каже Сунада. „Сада сам први пут био на црвеном тепиху. Било је веома импресивно и веома сам срећан.”