Мишљење: Зашто је Закон о смањењу инфлације веома велика ствар за Американце

ЊУЈОРК — Демократе у Сенату компромисни закон, Закон о смањењу инфлације (ИРА) из 2022. године, бави се не само инфлацијом већ и неколико кључних дуготрајних проблема са којима се суочава наша економија и друштво.

Постоји узаврела дебата о узроцима данашње инфлације; али без обзира на коју страну се неко заузео, овај предлог закона представља корак напред. За оне који су забринути због превелике потражње, смањење дефицита је више од 300 милијарди долара.

Закон о смањењу инфлације: Шта предлог закона демократа чини за климатске промене, цене лекова и корпоративне порезе

А на страни понуде, рачун би мобилисао 369 милијарди долара инвестиција у енергетску сигурност и декарбонизацију. То ће помоћи да се смање трошкови енергије — један од главних покретача тренутног раста цена — и вратиће Америку на прави пут да смањи емисије угљен-диоксида за неке 100% (са нивоа из 2005.) до 2030. године.

Ове инвестиције ће донети далекосежне поврате. Трошкови климатских догађаја (дивљи пожари, урагани, торнада и поплаве) ће смањити наш животни стандард чак и више него што ће то учинити данашња инфлација, а несразмерно их сносе домаћинства са нижим приходима, обојени људи и будуће генерације. Ови трошкови су далеко већи и теже их је исправити од трошкова дефицита. 

Енергетска сигурност, трошкови здравствене заштите

Штавише, јачање енергетске безбедности постало је од суштинског значаја. Предуго су ауторитарни лидери петродржава могли да држе остатак света као таоце. Руски председник Владимир Путин нас је још једном подсетио да енергетске међузависности носе озбиљне ризике (нешто ја упозорио пре више од 15 година). Време може бити променљиво, али диктатори фосилних горива су непоуздани и сасвим опасни.

Нацрт закона о клими који је послат Представничком дому држи САД „на удаљености од преполовљења емисија до 2030.

ИРА би такође помогла у решавању растућих трошкова здравствене заштите који су дуго мучили Америку, како смањењем премија Закона о приступачној нези (Обамацаре) за милионе Американаца, тако и ограничавањем трошкова лекова из џепа за оне који примају Медицаре. Фармацеутска индустрија је добила десетине милијарди долара више од Медицаре исплата него што би иначе добила, једноставно зато што је влади забрањено да преговара о нижим ценама. Овај поклон индустрији ће коначно бити поништен, што ће донети скоро уштеде $ КСНУМКС милијарди преко 10 година.

Сједињене Државе су један од водећих светских извора фармацеутских иновација, а велики део основних истраживања иза ових напретка платили су амерички порески обвезници. Ипак, Американци плаћају много више за лекове на рецепт него људи у другим земљама, делом зато што су фармацеутске компаније добиле необуздану моћ да одређују цене. Многи од нас се годинама боре да обуздају неоправдану тржишну моћ ових фирми. Ако ИРА постане закон, сама ова одредба била би сигнално достигнуће.

Плаћајући свој део пореза

Штавише, предлог закона би донео преко потребна побољшања пореске политике. Корпорације и најбогатија домаћинства не плаћају правичан део пореза. То не само да нарушава поверење у нашу демократију, већ је и економски неефикасно. Порески приходи су неопходни за финансирање основних јавних расхода без стварања инфлаторних дефицита.

Руска инвазија на Украјину нас је подсетила зашто су трошкови за одбрану неопходни. Али да бисмо очували америчку конкурентност, такође морамо много улагати у образовање, истраживање, технологију и инфраструктуру. Овде, предлог закона укључује одредбе које би прикупиле више од 450 милијарди долара (током једне деценије) кроз минимални корпоративни порез од 15%, повећану примену пореза и увођење 1% акцизе о откупу акција. 

Посебно је важан минимални порез на добит предузећа од 15%. САД су водиле глобалне преговоре о сузбијању праксе да неколико влада укида специјалне уговоре за корпорације како би оне могле да извлаче пореске приходе и радна места из других земаља и да се такмиче у трци до дна у пореским стопама – трци у којој је једини победници су мултинационалне корпорације.

Минимални корпоративни порез у САД од 15% неће само повећати преко потребан приход; такође ће помоћи да се заустави ова самопоражавајућа глобална трка. Ово је посебно важно за САД, јер поштеди америчке послове од нелојалне конкуренције.

Али, значајан глобални споразум који је Америка склопила вероватно неће напредовати ако се сама Америка не придржава својих услова. Од климатских промена и несигурности хране до борбе за демократију у Украјини, постоји толико много питања за која нам је потребна глобална сарадња. Попут климатских мера, амерички минимални корпоративни порез је важан корак у показивању да можемо бити добри грађани света.

Лоши модели = лоша предвиђања

Наравно, неки критичари на десници (многи од њих у савезу са фармацеутским компанијама, другим великим корпорацијама и богатима) ће тврдити да ће ИРА бити инфлаторна, и чак ће производити моделе који „доказују“ да је то случај.

Али до сада знамо да лоши модели дају лоша предвиђања. Погледајте само моделе који су представљени као подршка смањењу пореза Роналда Регана за богате (за које су лажно тврдили да ће повећати приходе) или смањењу пореза Доналда Трампа за корпорације (за које су лажно тврдили да ће подстаћи додатне инвестиције).

Ови предвидљиви аргументи против пореских одредби ИРА-е засновани су на погрешној претпоставци: наиме, да ће корпорације „пребацити“ терет минималног пореза подизањем цена и снижавањем плата. Али економисти су одавно препознали да актуелни У.С. корпоративно-порески режим—што омогућава фирмама да одбију практично све трошкове, укључујући рад и капитал — је близу чистог пореза на добит. А дуготрајна претпоставка у економији је да чисти порез на добит јесте не доводе до виших цена или до нижих плата.

Ово такође подразумева да се ови порези могу повећати без страха од штетних ефеката, било на инфлацију или инвестиције. Велике дисторзије – и велике неједнакости – у пореском систему потичу од неадекватне примене и великих рупа у закону, а ИРА барем остварује напредак на првом од ових фронтова.

Док ће пуне предности ИРА-е бити остварене тек постепено током наредних година – посебно када улажемо у зелену транзицију – неки од њених ефеката против инфлације могли би се осетити скоро одмах, посебно у случају одредбе о одређивању цена лекова. Пошто су тржишта окренута будућности (чак и ако је то несавршено), очекивање повећања понуде обновљиве енергије требало би да доведе до смањења цена фосилних горива данас. Штавише, према неким од преовлађујућих теорија, предвиђања будуће инфлације су кључна детерминанта тренутне инфлације, тако да би чак и спорије одредбе закона о ублажавању инфлације могле имати антиинфлаторне користи данас.

Ниједан рачун није савршен. У америчкој политици вођеној новцем, увек ће бити компромиса са посебним интересима. ИРА није тако добра као оригинални закон Буилд Бацк Беттер, који би учинио више и за промовисање правичног раста и за борбу против инфлације. Али не можемо дозволити да савршено буде непријатељ доброг. На крају крајева, ИРА је веома важан корак у правом смеру.

Џозеф Е. Стиглиц, добитник Нобелове награде за економију, универзитетски је професор на Универзитету Колумбија и члан Независне комисије за реформу међународног опорезивања предузећа.

Овај коментар је објављен уз дозволу пројекат Синдикат—Зашто Закон о смањењу инфлације је велика ствар.

Анатоле Калецки: Четири бајке које сами себи причају берзански инвеститори и креатори економске политике

Дарон Ацемоглу: Зелене тарифе су сада наша најбоља нада да победимо климатске промене

Мицхаел Спенце: Потребна је револуција на страни понуде да би се победила инфлација без слома глобалне економије

Извор: хттпс://ввв.маркетватцх.цом/стори/вхи-тхе-инфлатион-редуцтион-ацт-ис-а-вери-биг-деал-фор-америцанс-11659989637?ситеид=ихооф2&иптр=иахоо