Паул Тремблаи о Схиамалану, 'Кноцк ат тхе Цабин', 'Паллбеарерс Цлуб'

Желите да чујете страшну причу?

Била је 2015. Пол Трембли, математичар из Нове Енглеске са неколико крими романа на своје име, доживљавао је свој велики пробој у хорор фантастици. Његова књига, „Глава пуна духова“, спиновање жанра демонске опседнутости из ере интернета, стигло је у јуну и има одличне критике. Затим би освојио награду Брам Стокер Асоцијације хорор писаца за најбољи роман године. Стивен Кинг, мајстор хорора, твеетед да ме је то „паклено уплашило, и прилично ме је тешко уплашити“.

Чинило се да је холивудска адаптација одмах иза угла. Заиста, месец дана пре објављивања „Глава пуна духова“, продуцентска кућа Фоцус Феатурес победио на аукцији за филмска права. Тим Роберта Даунија млађег је био продуцент. Узимајући у обзир премису романа тешку ријалити ТВ-а и његову напету породичну драму, изгледало је као природни кандидат за адаптацију. Неразумно.

Од тада је у паклу развоја.

„Не знам ко је први сковао следеће, али ћу приписати писцу Чаку Вендигу како сам га први пут чуо да каже: У издаваштву, то је не, не, не, не, док не буде да. У Холивуду је да, да, да, док не буде не“, рекао је Тремблеј за ЦНБЦ у интервјуу обављеном путем е-поште.

Трембли (51) је, међутим, прихватио терор у Тинселтауну. Он и његова супруга су одгајали двоје деце — једно од њих је сада апсолвент на колеџу, а друго у средњој школи. Тремблеј је такође наставио да предаје математику у малој приватној средњој школи ван Бостона. (Први одмор ће узети ове године јер ради на роману који треба да буде у мају и припрема филмску адаптацију једне од својих кратких прича.)

Такође је наставио да објављује приче и књиге, стварајући већу публику и хватајући још светлуцавих блуртова Кинга, дугогодишњег фаворита шоубизниса.

Тремблејева дела укључују „Сурвивор Сонг“, роман о смртоносној вирусној епидемији која је објављена у лето 2020, баш када се свет ухватио у коштац са пандемијом Цовид-19. Његов најновији роман, Хускер Ду- „Тхе Паллбеарерс Цлуб“, о тинејџеру који се спријатељио са страном женом која може, али не мора бити нека врста вампира, објављен је овог месеца.

У реду, можда то ипак није тако страшна прича — поготово ако узмете у обзир да је једна од Тремблејевих књига заиста снимљена за велико платно.

Редитељ М. Нигхт Схиамалан, режисер иза уврнутих и узнемирујућих хитова као што су „Шесто чуло“ и „Сплит“, управо завршено снимање на адаптацији Тремблејевог романа „Колиба на крају света“. Рад се фокусира на породицу опседнуту странцима опседнутим апокалипсом. Филм под називом "Кноцк ат тхе Цабин" требало би да буде објављен од стране Универсал Пицтурес у фебруару.

Ево обрта у стилу Шјамалана: После свог тог чекања, склапања договора и преправљања договора, Тремблеј је морао да ћути о изворном материјалу филма. Месецима. Чак и након што је премиса филма била откривено раније ове године, што је навело многе фанове хорора да кажу: „Боже, то звучи ужасно као 'Колиба на крају света.'

Ипак, „Кноцк ат тхе Цабин” – у којем се појављује глумац ВВЕ-а који је постао глумац Дејв Баутиста, ветеран филма „Хари Потер” Руперт Гринт и Џонатан Гроф, глас Кристофа из филмова „Фрозен” – може на крају да представља неку врсту Холивудски почетак за Трембли. У току је адаптација „Сурвивор Сонг“. И, да, постоји обновљена нада за евентуални филм „Глава пуна духова“.

Тремблеју је сада јасно да говори о „Куцању у кабину“, а он је за ЦНБЦ открио како је ићи од „опрезног оптимизма до узбуђења у реалном времену“ док се његова књига снимала у филму. Следећи интервју је уређен ради дужине и јасноће.

Како сте сазнали да М. Нигхт Схиамалан адаптира „Колибу на крају света“ у филм? Шта ти је пролазило кроз главу?

Потписао сам опцију са ФилмНатион крајем 2017. Продуцентски тим је затим кренуо у потрагу за режисером и другим талентима за прикључивање. Док је још један редитељ био накратко везан, чуо сам да је Најт прочитао сценарио и да је заинтересован за евентуалну продукцију. Када није ишло са првим редитељем, Најт је и даље био заинтересован за продукцију, што је онда постало и жеља да преправи сценарио и да режира.

Наравно, било је узбудљиво чути да је био заинтересован јер сам уживао у бројним његовим филмовима. У то време, међутим, с обзиром на моје претходно искуство са успонима и падовима и игром развоја која се чека, чуо сам многа узбудљива имена везана за моје претходне романе или заинтересована за њих и онда би се ствари неизбежно распале.

Када је постало јасно да не само да је Најт заинтересован и привржен, да филм заправо иде у претпродукцију, а затим у продукцију, онда сам прешао са опрезног оптимизма на узбуђење у реалном времену.

Колико сте радили директно са Схиамаланом? Какав је његов процес?

Немам уговор о сценарију или снимању, али на почетку ФилмНатион је био сјајан што ме је држао у току са раним нацртом сценарија и тражио мој допринос. Много касније, када смо се упознали телефоном, Најт и ја смо разговарали о књизи и ја сам одговорио на гомилу његових питања о лику и причи, о томе зашто сам урадио то што сам урадио. Не могу да причам о његовом процесу писања сценарија. Успео сам да посетим сет и гледам како он и екипа раде два дана. Отишао сам импресиониран позитивном креативном атмосфером коју је створио.

Како су глумци одговорили на материјал? Колико су се приближили вашем виђењу ликова?

Глумци су били потпуно посвећени, ангажовани и емотивно повезани са причом, и оличавали су дух ликова из онога што сам могао да видим. Између снимака, постављали су ми промишљена питања о књизи и били су више него великодушни са својим временом и пажњом. Да разговарам са њима био је један од мојих омиљених делова посете.

Филмови о Шајамалану долазе са својом мистиком, као што имају филмови Алфреда Хичкока или, у скорије време, филмови Џордана Пила. Како балансирате између маркетиншких потреба филма и сопствених потреба као аутора који жели да прода неке књиге?

Искрено сам провео део свог пролећа 2022. гушећи интернет гласине и гасећи Твитер пожаре повезујући књигу и филм. Дошло је до тачке почетком јуна када је то постало немогуће, међутим, са свим информацијама које су тамо, укључујући ИМДб страницу. Чинио сам свој део да поштујем жеље филмског маркетинга и сигурно не бих ни сањао да нешто покварим. Као и код већине адаптација, биће промена приче и разлика у односу на књигу, тако да ће моји читаоци и даље бити изненађени филмом.

Нема потребе да улазите у спојлере, али какав је био осећај да је ваш текст прилагођен филму који ће добрим делом бити и нечија визија?

Одувек сам био фасциниран утицајем и препричавањем прича, посебно у оквиру жанра хорора, жанра који је изграђен на причама које се заснивају на причама и чудовиштима која су била раније. Већина мојих романа, укључујући и „Глава пуна духова“, рифује на друге филмове и романе. „Кабина на крају света“ је сама по себи реакција на поџанр филма о инвазији на дом. Већина мене је узбуђена и заинтригирана могућношћу да видим своју причу поново замишљену или преломљену на екрану. Али лагао бих ако бих рекао да сам био без ега у вези са читавим искуством. Овај роман ми много значи. Живео сам у књизи годину и по колико сам је написао. Свака промена приче и карактера биће нешто са чиме ћу морати да се носим. Добар проблем, наравно.

Како је било чекати да нешто дође од „Главе пуне духова?“

Дуго се чекало сигурно. Књига је у опцији од 2015. Имали смо много блиских позива, прикључили смо различите режисере и глумце, гомилу нацрта сценарија, и као и многи други пројекти, пандемија је избацила свој замах ка продукцији. Срећом, продуценти, Аллегианце Тхеатре и Теам Давнеи, нису одустали и остали су посвећени књизи, као и комуникацији, професионалности и искрености према мени, што веома ценим. Имамо новог редитеља и сценарио, и чини се да се поново приближавамо стварању нечег заиста кул.

Како бисте описали како је радити са великим студијима и филмским ствараоцима у односу на рад са издавачком индустријом?

Немам коментар? Ха! Делимично се шалим. Не знам ко је први сковао следеће, али ћу приписати писцу Чаку Вендигу како сам га први пут чуо да каже: У издаваштву, то је не, не, не, не, док не буде да. У Холивуду је да, да, да, док није не.

Продукција прича и уметности није наука, јасно, и обе индустрије имају много замки, доста талентованих људи и много људи који, рецимо, нису у томе из истих разлога из којих сам ја. Само покушавам да се снађем најбоље што могу, залажући се за приче које се осећају довољно важним да проведем више од годину дана свог списатељског живота. Нисам отишао пун Бартон Финк. Ипак.

Нетфлик дао је раду неколико хорор писаца велику платформу. Узмите, на пример, „Ритуал“ Адама Невила. Како заједница писаца хорора реагује на недавна упозорења о смањењу у компанијама за стриминг као што је Нетфлик?

Нисам био свестан реакције заједнице која је специфична за писање хорора на финансијске потресе. Више сам чуо од пријатеља који раде у Холивуду и брину се да ће студији и финансијери још мање ризиковати причама које нису блокбастери о суперхеројима, да ће мање ризиковати хорор причама које заправо, знате, ужасавају. Имао сам више продуцената да ми кажу да траже хорор који није мрачан и који има срећан крај, што значи да заправо не траже хорор. „Странгер Тхингс“ је забавно и све, али не можемо да унесемо сав „хорор“ у то. Многи од нас љубитеља хорора (већина оних које познајем) такође налазе наду и утеху у хорору који је тмуран и изазован.

Колико филмови утичу на ваш рад у односу на, рецимо, музику или друге књиге?

Филм је био моје прво излагање причи. Провео сам своје тинејџерске године гледајући и поново гледајући филмове на кабловској и ВХС-у. Три моја недавна романа била су директно инспирисана филмовима и романима. Али тражим инспирацију у свим уметничким модовима које сте споменули. Толико мојих прича је инспирисано и засновано на песмама/стиховима, а моја најновија, „Тхе Паллбеарерс Цлуб,” је делимично љубавно писмо панк-у 80-их и инди музици 90-их.

Хоћемо ли икада видети заслуге „Сценарио Пола Тремблаја“?

Надам се да хоћемо, уз упозорење да не очекујем да будем сјајан или чак добар у писању сценарија одмах, или икада, будући да је то формат који је сасвим другачији од романа и кратких прича.

Написао сам сценарио за своју кратку причу „Деветнаест снимака Денниспорта“. У реду је. Треба мало посла. Раније сам споменуо своју групу за адаптацију кратке приче, и ако би „Клуб носилаца пала“ био опција, волео бих да активно учествујем у адаптацији. Без обзира да ли се појаве прилике за писање сценарија или не, холивудско искуство ипак улази у следећи роман. Већ сам написао око 60 страница. Мухахахахаха!

Откривање: ЦНБЦ, Фоцус Феатурес и Универсал Пицтурес су сви део Цомцаст'с НБЦУниверсал.