Пансори и К-Поп електрифицирају безвременску причу о 'Тројанским женама'

Еурипидова прича о Тројанске жене дешава се након пада Троје, док тројанске жене оплакују мртве и суочавају се са својом будућношћу као грчким заробљеницама. Иако је то древна прича, она је такође безвременска која наставља да инспирише адаптације.

„Упркос томе што је написан пре скоро 3,000 година, и даље је веома истинит“, рекао је Онг Кенг Сен, директор предстојеће продукције Тројанске жене на Бруклинској музичкој академији (БАМ). „Још увек је невероватно како се наративи о рату и људима који су захваћени ратом не мењају. Дакле, постоји нека врста безвремености за коју мислим да је важно да се изнова и изнова доводи на сцену.”

Онгова интерпретација древне трагедије укључује и к-поп и традиционални корејски облик музичког приповедања познат као пансори. Ово није први пут да сингапурски редитељ користи азијску културу за реинтерпретацију западних класика. Он је инсценирао Ричард ИИИ у Јапану са а кабуки звезда и довео уметнике из Јапана, Тајланда, Кине и Индонезије заједно за верзију Краљ Лир. Фасциниран је могућностима уметничке хибридизације, било да се одвија мешањем култура или супротстављеним епохама.

„За мене је рад између култура на неки начин основа мог уметничког рада“, рекао је Онг. „Али важније од тога је и рад између времена, идеја о томе шта је традиционално и шта је савремено, и шта остаје суштинско или витално из једног доба у друго доба у још једно доба.”

Тројанске жене је прича о одређеном времену и месту, али представа делује на толико времена и места, рекао је Онг. „Преселила се по целом свету. Било је толико продукција Тројан Вомен, понекад постављана у веома екстремним ратним ситуацијама. У Сирији је постојала верзија унутар арапског света смештена у време тамошњег рата.

Овог пута глумачка екипа је корејска, као и музика. Када је Онг први пут искусио експресивни стил певања пансори, чинило се да савршено одговара грчкој трагедији. Адаптација приче је, међутим, трајала неколико година.

„Требало је неко време да расте“, рекао је. „Форма захтева преписивање речи у неку врсту мелодијске песничке форме. Морају да преуреде слогове тако да одговарају одређеном метру, а то захтева неколико фаза писања. Еурипид мора да се преведе на корејски и такође препише како би одговарао метру, а онда морате да имате композитора који ће уклопити постојећу мелодију, јер пансори има постојеће мелодије, а онда обично постоји и други композитор који пише успутну музику да би донео све стихови заједно. Дакле, то је компликован процес писања.”

Пансори део драме је написао Ахн Соок-сун, певач пансори који је корејска управа за културну баштину прогласила живим националним благом.

"Госпођа. Ахн Соок-сун је сада, мислим, у својим 80-им годинама и уклопила је речи у традиционалне мелодије и рефрен“, рекао је Онг. „Нове композиције је компоновао к-поп композитор Јунг Јае-ил, који је био композитор филма Парасите. Ова два композитора су компоновала различите делове опере и зато ме поново занима ова идеја о хибридизацији различитих жанрова. У грчким трагедијама постоје монолози главних ликова, а затим следи хор који коментарише оно што се дешава. Дакле, рефрен је написан у више к-поп стилу, а главни ликови певају у традиционалнијем стилу.

Редитељ се први пут упознао са корејском културом док је радио на магистарским студијама перформанса на НИУ Тисцх Сцхоол оф тхе Артс. Већ је водио позоришну трупу у Сингапуру, постављајући неколико представа годишње, али је желео да проучава перформанс у контексту политике и културолошких студија. „Цела идеја о политици и родним и културолошким студијама била ми је заиста важна“, рекао је он.

Када је бирала лик Хелен, Онг је желела да публика има јасан осећај да је она аутсајдер.

„Због тога што је пансори прилично специфична уметничка форма, питање је било ко би могао да игра Хелен“, рекао је он. „Да су то две Корејке које играју Гркињу Хелену и Хекубу, краљицу Троје, не бисте одмах могли да кажете да припадају различитим световима. Тако да сам у почетку помислио да бисмо можда могли да бацимо неког оперског певача са запада, а да останемо у жанру опере, иако је то друга оперска форма. Али тада се чинило превише клишејем помислити да се овај елемент исток-запад игра тако отворено. Онда сам помислио, ако смо ограничени тиме што сви долазе из пансорија, јер не можете да обучите некога да пева пансори за само годину дана, хајде да пробамо мушког певача пансорија као контрапункт остатку жена.

Иако Хелен изазива Тројански рат бежећи са Паризом, она моли за милост у представи, окривљујући за своју несрећу богове. Тиме што је мушки певач играо Хелен, Онг је додао слојеве сложености питању њене кривице.

„Када Хелен пева да није она крива, да је била намера богова да споје њу и Париз, то отвара сва ова питања“, рекао је Онг. „Да ли имамо избора у вези са својом сексуалношћу? Сва ова стара питања природе и васпитања. Дакле, то додаје неку сложеност након почетне формалне разлике. Одабир мушког пансор певача одједном доводи до свих друштвених и политичких питања о сексуалности и начину на који људи живе заједно.”

Онг, директор ТхеатреВоркс са сједиштем у Сингапуру и добитник награде Фукуока за умјетност и културу 2010. године, привучен је класичним причама о трагедији као што су Краљ Лир, Ричард ИИИ Тројанске жене јер откривају нешто о суштини онога што значи бити човек. У случају Тројанске жене ради се о отпорности.

„Када су у некој врсти несреће, видимо од чега су заправо направљени“, рекао је он. „Више се не ради о политичким трансакцијама. Своди се на врло основно питање чега се држимо да бисмо преживели и шта на крају ценимо. То је оно што се дешава са овим женама, јер на крају могу бити транспортоване, али шта ће и даље имати као вредно?

Иако представа има интернационалну екипу, уметнички таленат потиче првенствено од Национална компанија Цханггеук Кореје, који је основан 1962. године као део Националног театра Кореје. Онгова верзија класичне драме је први пут дебитовала у Кореји 2016. године, након чега је уследила изведба на Међународном фестивалу уметности у Сингапуру, а затим је имала распродате изложбе у Лондону, Амстердаму и Бечу. Представа у КМ одржаће се 18. и 19. нов.